Polumaraton u Kotoru iz mog ugla

Nedelja 6. septembar.

Sunčan dan sa veoma visokom temperaturom i visokom vlažnošću vazduha. Neko bi rekao nedelja kao i svaka druga u Kotoru početkom septembra.

Ali ta nedelja je u Kotoru bila obogaćena jednom sportskom i humanom manifestacijom, a to je bio polumaraton i trka na 10km u organizaciji jedne turske kompanije.

Moja ekipa za trčanje i ja smo stigli u Kotor dan ranije sa ciljem da istrčimo trku i uživamo u lepoti Boke Kotorske pošto je trasa trke bila tik uz obalu zaliva.

Međutim na svakoj trci na kojoj učestvujem, čim prođem kroz liniju starta u meni se odmah probudi ogroman takmičarski duh i želja da dam sve od sebe. Nije to želja za pobedom, jer realno gledajući ja se trčanjem bavim rekreativno, ovo je tek moj 4. polumaraton u životu, već želja da uvek pobedim samog sebe!

Želja da uvek pomerim sopstvene granice, da oborim lični rekord makar za 2 sekunde, da u trenucima kada mi puls prelazi preko 80% od maksimalne vrednosti stisnem zube i nastavim dalje sve dok ne vidim mesto na kome piše CILJ!

Na ovoj trci kao i na mnogim drugim moja psihička i fizička podrška je bio kolega i prijatelj Ivan Jovčić. Ponovo smo po ko zna koji put od početka do kraja trke trčali „u korak“ i postavili lične rekorde.

Sve ljude koji svakodnevno teže da pomere sopstvene granice i koji šta god da rade rade to sa velikom željom , strašću, borbenošću, koji vole da budu aktivni i žive život punim plućima  pozivam da budu deo naše trkačke ekipe.

SPORTSKI POZDRAV!

 

Vaš trener, Igor Kovačević.